Sopstvene funkcije

U prethodnom tekstu smo govorili o procedurama, a sada ćemo da spomenemo i funkcije. Funkcijama nazivamo potprograme koji izračunavaju i vraćaju određene vrednosti. Možemo ih pozivati iz drugih procedura a moguće je i kreirati sopstvene funkcije koje ćemo kasnije da koristimo u radnim listovima. Ovo je korisno kada Excel ne poseduje specifične funkcije koje su vam potrebne za obavljanje svakodnevnog posla.

Novu funkciju kreiramo na sličan način način kao što se kreiraju procedure, a sintaksa je sledeća:

Function <naziv funkcije> [(<argument 1>,…,<argument n>] As <tip podataka>

End Function

Iza naziva funkcije u zagradama je potrebno navesti argumente, ukoliko oni postoje. U suprotnom, navodimo „prazne zagrade“. Iza njih obavezno je potrebno, slično kao prilikom deklaracije promenljivih, naznačiti tip vrednosti koju funkcija vraća. Poslednja linija koda u telu funkcije treba da bude naziv funkcije praćen znakom jednakosti i vrednošću koju ona vraća.

Hajde da napišemo jednostavnu funkciju Total za izračunavanje zbira dva zadata cela broja:

Function Total (a As Integer, b As Integer) As Integer
Total = a + b
End Function

Ako se sada vratimo u Excel, pozicioniramo u neku ćeliju, pa krenemo sa unosom formule biće nam ponuđena i funkcija koju smo sami kreirali. Potrebno je zadati dva ulazna argumenta i ona će vratiti njihov zbir.