Statistička analiza plata

U jednom od ranijih „recepata“ ukratko sam opisao statističke funkcije u Excel-u. Moje znanje statistike je prilično skromno (jednog od ovih dana ću verovatno da odvojim neko vreme da ga značajno unapredim). Ipak, hteo bih da posvetim jedan tekst i ovoj oblasti. Na praktičnom primeru, kroz analizu plata u jednoj maloj kompaniji, pokazaću vam kako možete da iskoristite ove funkcije kako bi ste došli do nekoliko zanimljivih zaključaka.

Za početak, potrebno je da kreiramo tabelu sa spiskom zaposlenih i visinom njihovih plata u €. Kako da izračunamo prosečnu platu? Ovo je jednostavno, upotrebom funkcije AVERAGE. Za zadate podatke treba da unesemo formulu:

=AVERAGE(C2:C9)

A kao rezultat, dobićemo iznos 622.22€. Na sličan način, pisanjem formula u kojima ćemo AVERAGE da zamenimo sa MIN, odnosno MAX, izračunavamo minimalnu i maksimalnu platu.

Prosečna plata je koristan podatak, ali pošto postoji veliki raspon između minimalne i maksimalne plate ovo pomalo podseća na vic u kome „neki jedu kupus, neki jedu meso, a u proseku jedemo sarmu“. Potrebno je da izračunamo „srednju“ platu, a do nje ćemo da dođemo tako što izračunamo medijanu- vrednost koja statistički skup deli na dva jednaka dela. Kreirajmo formulu:

=MEDIAN(C2:C10)

Rezultat je 450€. Za dalje analize, možemo da iskoristimo funkciju za izračunavanje percentila. Percentili govore o tome koliko vrednosti ne ispunjava zadati kriterijum. Na primer, ako unesemo formulu:

=PERCENTILE(C2:C10,0.75)

kao rezultat dobijamo onu vrednost plate koju ima manje od 75% zaposlenih. Odnosno, 25% zaposlenih ima ovakvu ili veću platu. Dalje možemo da se „igramo“ sa percentilima, tako što ćemo sami da formulišemo „pitanja“, a za analizu podataka zgodno je iskoristiti i Box&Whisker grafikon. Novije verzije Excel-a poseduju i funkcije iste sintakse, PERCENTILE.INC i PERCENTILE.EXC, koje omogućavaju računanje percentila sa manjom ili većom tačnošću.

Dalje, zgodno je da izmerimo koliko plate variraju u odnosu na prosečnu. U ovu svrhu računamo standardnu devijaciju i varijansu uz pomoć funkcija STDEV i VAR. Obe ove funkcije poseduju dve varijante. Prva se završava sa P (STDEV.P, VAR.P) i ona se koristi kada poznajemo sve elemente skupa, kao u našem primeru. Da su prikazani radnici samo devet slučajno izabranih koristili bi smo neku od funcija koja se završava sa S (STDEV.S, VAR.S).00167-1