Apsolutna i relativna adresa ćelije

Svaka ćelija u tabeli ima adresu koja se sastoji od oznake reda i kolone u čijem preseku se ona nalazi. Ipak, ponekad je potrebno da naznačimo i kom radnom listu, odnosno radnoj svesci (dokumentu), ona pripada kako bi smo mogli da je upotrebimo kao operand u nekoj formuli. U nastavku će biti reč o zadavanju adrese ćelije koja je jedinstveno određuje, ma gde se ona nalazila.

Adresa ćelije A1 je nešto što je, samo po sebi, jasno; to je ćelija koja se nalazi u koloni A i u prvom redu. Međutim, ako imamo više radnih listova, koji se zovu npr. Sheet1, Sheet2 i Sheet3 potrebno je znati kako ćemo razlikovati ćeliju A1 u tri pomenuta radna lista. To se radi tako što se u adresi ćelije najpre navede naziv radnog lista a zatim, posle znaka uzvika (!), navede se i adresa konkretne ćelije. Respektivno, ćelija A1 u tri radna lista bi se zvala Sheet1!A1, Sheet2!A1 i Sheet3!A1.

Adresu u kojoj vidimo samo oznaku reda i kolone kojoj ćelija pripada zovemo relativnom adresom ćelije (relativna u odnosu na radni list u kome se trenutno nalazimo), a adresu u kojoj vidimo i oznaku radnog lista kome pripada apsolutnom adresom ćelije (važi ma u mom se radnom listu nalazili).

A da li je apsolutna adresa ćelije stvarno apsolutna? Nije. Apsolutnu adresu ćelije možemo da nadogradimo i nazivom radne sveske (dokumenta) kome pripada radni list gde je ćelija. Nadogradnja apsolutne adrese vrši se tako što ispred naziva radnog lista stavimo i naziv radne sveske u uglastim zagradama. Na primer, ako se ćelija A1 nalazi u radnom listu Sheet1 u radnoj svesci Book1, njena apsolutna adresa bi bila [Book1]Sheet1!A1.

Ponekad se dešava da se naziv radnog lista sastoji iz više reči. U ovom slučaju, naziv radnog lista treba da bude obuhvaćen jednostrukim znakovima navoda (‘). Isto pravilo može da se primeni i kod naziva radne sveske, a u ovom slučaju može da se navede i fizička putanja na disku gde se radna sveska nalazi. Na taj način, adresa ćelije A1 bi mogla da izgleda i ovako: ‘D:\[Book1.xlsx]Sheet1!A1’.