Funkcije za agregaciju podataka

Združivanje (agregacija) je termin koji označava objedinjavanje. A objedinjuje se jedan ili više nizova podataka, koji se zadaju kao argumenti funkcija, radi izvođenja neke matematičke operacije. To može da bude: sabiranje (sumiranje) niza podataka, prebrajanje, uprosečavanje, izračunavanje minimalne ili maksimalne vrednosti zadatog niza… Funkcije za agregaciju se jako često koriste i trebalo bi da ih dobro upoznate!

Bogatstvo funkcija

Excel poseduje veliki broj funkcija, organizovanih prema kategorijama (matematičke, statističke, logičke, informativne, finansijske, funkcije za rad sa tekstom itd). Kada počnemo sa unosom formule i izaberemo željenu funkciju automatski se prikazuje sintaksa u vidu informativne karice (tooltip) koja nam olakšava unos argumenata funkcije. Funkcije možemo da dodajemo i izborom prozora za umetanje funkcija o čemu će dalje biti reč u tekstu koji sledi…

Kako Excel računa?

Kako Excel računa je pitanje koje se retko postavlja, jer ovu operaciju doživljavamo kao nešto što se podrazumeva. Uostalom, koliko nas ume da vozi auto a ne znamo kako funkcioniše motor koji ga pokreće? Ipak, ima situacija kada način računanja može da bude veoma bitan: kada su podaci preuzeti iz eksternih izvora ili kada vršimo složene proračune tbog kojih je bitno da iskoristimo punu snagu procesora.

Otkrivanje i pronalaženje grešaka

Greške u proračunima su uobičajena stvar. Što je više podataka u tabeli i formula veće su šanse da negde pogrešimo. Excel nam odmah prikazuje grešku, čim ona nastane, ali nije lako uvek otkriti kako je do nje došlo. Takođe, ponekad može da se dogodi da grešku ne uočimo, jer nije došlo do greške u matematičkim operacijama. Excel poseduje nekoliko opcija za otkrivanje i pronalaženje grešaka, o kojima će biti reč u tekstu koji sledi…

Formule i veze između njih

Izveštaji koje analiziramo se često sastoje od velikog broja međusobno povezanih formula. Tada je zgodno, na trenutak, umesto izraza prikazati formule. Takođe, može biti od koristi da pogledamo “prethodnike” neke formule (ćelije na osnovu kojih je nastala), kao i njene “sledbenike” (vrednosti na čiji rezultat ona utiče). Svrha ovih postupaka je lakše uočavanje grešaka u proračunu, odnosno logike koja je do njih dovela.