Kalendar
Postoji nekoliko načina da u Excel-u napravite kalendar, kao i veliki broj gotovih predložaka koje možete da iskoristite. Cilj ovog „recepta“ je da bolje razumete praktičnu primenu nekih funkcija za rad sa datumima i vremenom, a pravljenje kalendara je idealan primer za to. Kada jedanput naučite kako da generišete datume i pozicije na kojima se oni ispisuju kalendar možete da iskoristite za planiranje aktivnosti ili praćenje realizacije projekata.
Svaki kompleksan zadatak se najbolje rešava ako ga razbijemo na više manjih. U našem slučaju, cilj nam je omogućimo izbor meseca, kao i da dobijemo odgovore na pitanja:
- Koji smo mesec izabrali?
- Kog dana u nedelji pada prvi datum u mesecu?
- Koliko dana ima tekući mesec?
- Kako da izračunamo pozicije datuma u kalendaru?
Za početak, tekući radni list ćemo da preimenujemo u Kalendar. Zatim ćemo da dodamo još jedan radni list Šifarnik i u njemu ćemo da napravimo tabelu sa dve kolone. U prvoj se nalaze nazivi meseci, a u drugoj brojevi koji ih predstavljaju.
U radnom listu Kalendar (A1) dodaćemo naziv „MESEC“, a desno od njega ćeliju u kojoj se vrši izbor meseca. Zbog dužih naziva meseci, idealno je da spojimo dve susedne ćelije (A2:A3). Radi lepšeg izgleda, možemo da primenimo i neke elemente formatiranja (boja teksta, boja pozadine ćelije, okviri itd.). Zatim ćemo da iskoristimo opciju Data Validation koja se nalazi u Data traci alata. Nakon što je pokrenemo potrebno je da izaberemo da preuzimamo podatke iz liste, a kao opseg ćemo da navedemo tabelu u radnom listu Šifarnik u kojoj se nalaze nazivi meseci (biramo prvu kolonu ove tabele). Ako smo sve uradili kako treba moći ćemo da vršimo izbor meseci iz padajuće liste koja se nalazi u ćeliji B1.
Zatim ćemo da kreiramo i formatiramo tabelu u kojoj će se nalaziti kaledar. Nju dodajemo ispod. U njenom zaglavlju upisujemo nazive radnih dana, a iznad njih upisujemo brojeve od 1 do 7. Takođe, sa desne strane, dodajemo brojeve od 0 do 5 koji označavaju nedelje.
Da bi smo utvrdili koji smo mesec izabrali u listi, u ćeliju E1 upisaćemo formulu:
=VLOOKUP(B1,Šifarnik!A1:B12,2,FALSE)
Uz pomoć ove formule, za izabrani mesec, pronalazimo u tabeli broj koji ga predstavlja. Da bi smo utvrdili kog dana u nedelji pada prvi datum u mesecu u F1 unosimo sledeću formulu:
=WEEKDAY(DATE(YEAR(TODAY()),E1,1),2)
Funkcija WEEKDAY pomoći će nam da dođemo do datuma prvog u mesecu, a pošto smo kao njen drugi parametar naveli broj 2 time naglašavamo da nedelja počinje ponedeljkom.
Na kraju je potrebno još da utvrdimo broj dana u izabranom mesecu, a to postižemo pomoću formule koju ćemo upisati u ćeliju G1:
=DATE(YEAR(TODAY()),E1+1,1)-DATE(YEAR(TODAY()),E1,1)
U dve formule koje smo prethodno koristili za izbor godine upotrebili smo funkciju TODAY() koja vraća datum koji sadrži tekuću godinu. Umesto nje mogli smo da upotrebimo i neko polje u koje bi smo ručno uneli godinu.
Na kraju, potrebno je da napravimo formule pomoću kojih se izračunavaju pozicije datuma u kalendaru. U ovom primeru napravićemo dve formule: prvu za početnu nedelju, a drugu za preostale nedelje. Prva formula ima za cilj da vrši proveru da li je razlika dana u nedelji i dana kojim počinje nedelja veća ili jednaka nuli. U slučaju da jeste, ispisuje se ta razlika, koja predstavlja redni broj dana. Ukoliko nije, ispisuje se prazno polje. Evo kako formula treba da izgleda:
=IF((A3-$F$1)>=0,(A3-$F$1)+1,““)
Nakon što smo uneli formulu u ćeliju A5 treba da je iskopiramo u preostale ćelije u istom redu. U sledećem redu, u ćeliji A6, treba da unesemo formulu koja, u zavisnosti od rednog broja nedelje, vrši dodavanje određenog broja dana:
=IF((A$3-$F$1+1+$H6*7)<=$G$1,(A$3-$F$1+1+$H6*7),““)
Ovu formulu treba da iskopiramo u preostale ćelije u tabeli.
Radi lepšeg izgleda kalendara bilo bi zgodno da sakrijemo redne brojeve dana i nedelja, kao i ćelije E1, F1 i G1. To možemo najlakše da uradimo tako što izjednačimo boju teksta sa bojom pozadine ćelije. Rezultat prethodnog rada je kalendar koji se automatski ažurira svaki put kada izaberemo drugi naziv meseca iz liste.
