U svakodnevnom radu mnogi od vas kopiraju podatke iz poslovnog informacionog sistema kompanije ili neke tabele gde se oni izvoze da bi kreirali potrebne izveštaje. Problem nastaje kada se podaci promene. Kako ući u trag gde je nastala promena? U čemu se razlikuju izvorna i izvedena tabela? U tekstu koji sledi videćete kako da uz pomoć funkcija INDEX i MATCH, kao i tehnike uslovnog formatiranja, naglasite razlike među tabelama.
Strukturirane tabele (Data Tables) nam uveliko olakšavaju rad sa podacima. Kada opseg podataka pretvorimo u tabelu, a zatim joj dodelimo prepoznatljivo ime, svakoj koloni možemo lako da pristupimo navođenjem njenog naziva ili kombinacije naziva tabele i kolone. Unosom formule u prvu ćeliju ona automatski se ažurira u svim ostalim u koloni. A šta ako to ne želimo? Šta da učinimo ako je potrebno da iskoristimo vrednost tekućeg reda?
Fiksiranje adresa u ćeliji nije nova tema. Međutim, kada kreirate strukturiranu tabelu pa pokušate da kopirate formulu koja ukazuje na neku ćeliju unutar nje, pravila igre se menjaju. Odnosno, adresa se neće ažurirati na željeni način. I ovakve adrese je moguće fiksirati, a u tekstu koji sledi ćete saznati kako to da uradite.
Pre više od godinu dana primetio sam da mi novac nestaje iz novčanika! Nisam posumnjao u ukućane, ali vođen teorijama zavere počeo sam da proveravam bankarske transakcije (dizanje para sa bankomata). Problem je samo to što uglavnom podižem iste iznose, a pošto sam sve samo ne štedljiv, nisam baš umeo da povežem 2 i 2. Zvuči poznato? Zbog toga sam rešio da ovoj pojavi stanem na kraj i počnem da pratim gde mi odlaze pare. Upoznajte: „Mali kućni budžet“!
Nakon što smo napravili strukturiranu tabelu lepo bi bilo da odvojimo neko vreme i poradimo na njenom izgledu. Excel poseduje veliki broj predefinisanih stilova pomoću kojih možemo da promenimo način prikaza ovakve tabele, a postoje i brojne druge opcije koje se mogu iskoristiti radi formatiranja pojedinih njenih delova. Pre nego što počnemo da punimo tabelu podacima, hajde da je malo ulepšamo!