Najvažniji finansijski izveštaji

„No romance without finance“ su stihovi jednog od hitova ’90-tih koji ukazuju na važnu životnu istinu: koji god posao da radite pre ili kasnije ćete pregledati finansijske izveštaje. Ovo je neminovnost, jer uvidom u strukturu izvora, sredstava, prihode, troškove i druge finansijske pokazatelje možete da saznate svoju poziciju „u vremenu i prostoru“, odnosno da li svoj posao radite dobro ili ne i gde postoji prostor za poboljšanje.

U ovom „receptu“ neću previše govoriti o finansijama i računovodstvu. Cilj mi je da pokažem nekoliko jednostavnih tehnika koje mogu da vam pomognu da vodite sopstvene knjige i lako sastavljate finansijske izveštaje. Kada je reč o njihovom tumačenju moraćete malo da se pomučite. Ipak, ako imate želju i volju ta muka vam neće teško pasti. A nešto ćete i da naučite!

Četiri najvažnija finansijska izveštaja (nadajmo se ne i četiri jahača apokalipse) su:

• Bilans stanja (Balance Sheet)
• Bilans uspeha (Income Statement, Profit & Loss Account)
• Izveštaj o tokovima gotovine (Cash Flow)
• Izveštaj o promenama na kapitalu (Statement of Changes in Equity)

Bilans stanja je finansijski izveštaj u kome se prikazuju stanje i struktura imovine (aktiva), kao i kapitala i obaveza (pasiva) preduzeća na određeni datum, obično poslednji dan u godini.

Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kome se prikazuju podaci o prihodima, rashodima i poslovnom rezultatu preduzeća (dobit ili gubitak) u nekom vremenskom periodu.

Izveštaj o tokovima gotovine je finansijski izveštaj u kome su prikazani tokovi gotovine jednog preduzeća (prilivi i odlivi) na osnovu poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i finansiranja u nekom vremenskom periodu.

Izveštaj o promenama na kapitalu je finansijski izveštaj u kome se prikazuju podaci o promenama (povećanjima i smanjenjima) sopstvenog kapitala nekog preduzeća u određenom vremenskom periodu.

U tekstu koji sledi biće objašnjeno kako da napravite bilans stanja i bilans uspeha.

Oba ova izveštaja se sastavljaju na osnovu dnevnika glavne knjige (Ledger Journal), tabele u koju hronološkim redom upisujemo knjigovodstvene promene i evidentiramo račune-konta na kojima su te promene nastale. Dnevnik obično čine: redni broj, datum, kratak opis promene, konto, iznos priliva/odliva novca.

Sve knjigovodstvene promene evidentiraju se na računima-kontima. Oznaka računa je višecifren broj (obično ima od 3-6 cifara), na osnovu koga može da se zaključi o kakvoj promeni se radi: da li je u pitanju prihod, ili trošak, račun blagajne, kupaca, dobavljača…

Postoji jedna izreka koja kaže:“Ako na ulici vidite čoveka koji priča sam sa sobom, ili je lud, ili renovira kupatilo, ili je knjigovođa“. Poslovično, knjigovođe imaju svoj „krug poverenja“ i rečnik koji morate da naučite da bi ste ih razumeli, a koji počiva na kontnom planu. Kontni plan je šifarnik propisan od strane države koji ukratko označava šta se vodi na kom kontu. Prilikom evidencije promena morate da se pridržavate kontnog plana, da bi ste radili u skladu sa zakonom i mogli kasnije da sastavljate finansijske izveštaje.

Bilans stanja sastoji se iz dva glavna dela: aktive i pasive. Aktiva, koja se obično evidentira sa leve strane izveštaja, predstavlja popis svih sredstava preduzeća (osnovna sredstva, obrtna sredstva). Pasiva, koju evidentiramo sa desne strane, sadrži podatke o izvorima sredstava, koji mogu da budu obaveze (dobavljači, kratkoročni i dugoročni krediti) i kapital (osnovni kapital, dobit, neraspoređena dobit). Bilans stanja bukvalno popunjavamo tako što „iscrtamo“ pozicije, sa opisom stavki aktive ili pasive, a zatim uz pomoć funkcije SUMIFS saberemo promene na računima u odnosu na pozicije (prilivi i odlivi) kako bi smo dobili njihovu vrednost. Na primer, račun kupaca prikazujemo sa leve strane izveštaja, u kao aktivnu poziciju. Iznos ovog računa izračunavamo tako što unesemo formulu gde, upotrebom funkcije SUMIFS, saberemo sve prilive i odlive u određenom vremenskom periodu, obično u okviru jedne kalendarske godine. Postupak ponavljamo za sve ostale pozicije, a na kraju sabiramo iznose aktive i pasive koji moraju da budu jednaki (inače smo negde pogrešili).

Bilans uspeha ima takođe jednostavnu, propisanu formu. Njegova prva stavka su prihodi (Sales) od kojih se oduzima nabavna cena prodate robe (COGS, Cost of Goods Sold). Rezultat je bruto dobit, bruto profit ili bruto marža (Gross Margin), ova tri naziva su sinonimi… Kada od nje oduzmemo troškove (OPEX, Operative Expenses) dolazimo do dobiti pre amortizacije, kamata i poreza (E.B.I.T.D.A, Earnings Before Interests, Taxes, Depriciation and Amortization). Mala digresija, kod nas se pojam amortizacija koristi za evidenciju ukupnog utroška osnovnih sredstava; na zapadu se pravi razlika, pa se taj trošak deli na „zastarevanje“ (Depriciation), što je isto što i amortizacija kod nas i amortizaciju (Amortization) koja se odnosi na zastarevanje nematerijalne svojine. Kada od stavke E.B.I.T.D.A. oduzmemo iznose na računima amortizacije, kamata i poreza dolazimo do neto dobiti ili neto profita. Do svih pozicija dolazimo sabiranjem priliva i odliva na kontima, slično kao kada smo pravili Bilans stanja.