Marginalni troškovi

Marginalni troškovi u ekonomiji predstavljaju one koji nastaju proizvodnjom jedne dodatne jedinice proizvoda, dok u računovodstvu oni odgovaraju prosečnim varijabilnim troškovima. Izdvajanjem varijabilnih od fiksnih, pa izračunavanjem marginalnih troškova, možemo lako da izračunamo da li da prihvatimo specijalnu porudžbinu ili da odbacimo proizvod. Hajde da to vidimo na primeru isplativosti proizvodnje pod trgovačkom robnom markom.

Odlučivanje na osnovu marginalnih troškova podrazumeva da fiksni troškovi ostaju nepromenjeni. U primeru koji sledi analiziraćemo rad jedne fabrike mlečnih proizvoda koja, između ostalog, proizvodi sireve. Upošljavanjem 80% svojih kapaciteta ova fabrika proda 100000 pakovanja sira (komada) po ceni od 3€ po pakovanju. Ukupni troškovi su 150000€, dok na fiksne troškove odlazi 50000€. Trgovački lanac je ponudio proizvođaču da uposli ostatak svojih kapaciteta proizvodnjom sireva pod njegovom trgovačkom robnom markom, pod uslovom da prodajna cena bude 2,5€. Da li se ovo proizvođaču isplati?

Marginalne troškove ćemo da izračunamo kao razliku ukupnih i fiksnih troškova (150000€ – 50000€ = 100000€), a kada ovaj iznos podelimo sa količinom od 100000 komada dolazimo do troška koji iznosi 1€ po jedinici proizvoda. Ako od prodaje oduzmemo ukupne troškove doći ćemo do profita koji kompanija ostvaruje na prodaji sira, a to je u ovom slučaju 150000€.

Upošljavanjem preostalih kapaciteta proizvođač može da proizvede dodatnih 75000 komada, do čega dolazimo pomoću sledeće formule koju unosimo u ćeliju C10:

=(D3/80)*20

Kada ovo pomnožimo sa cenom od 2,5€ dolazimo do iznosa od 62.500€. Pošto se fiksni troškovi ne menjaju, od ovog iznosa samo još treba oduzeti marginalne troškove, čija je vrednost 25000€ i izračunaćemo doprinos od 37500€. Znači, upošljavanjem dodatnih kapaciteta trebalo bi da ostvarimo dodatni profit u navedenom iznosu.