Funkcije za ispitivanje grešaka

Greške se dešavaju i to je neminovnost! Kada unapred znamo da postoji velika verovatnoća da se one dese možemo da iskoristimo funkcije za ispitivanje grešaka. One mogu da otkriju da li je do greške došlo, da vrate njen kod, kao i da umesto greške prikažu neku alternativnu vrednost. To može biti, na primer, obaveštenje u vezi predefinisanog teksta o grešci ili prazna ćelija, ukoliko želimo da ignorišemo grešku…

Za pronalaženje grešaka koriste se funkcije ISERROR, ISERR i ISNA. Funkcija ISERROR pronalazi sve greške, ISERR pronalazi sve greške osim onih kada nije pronađena tražena vrednost, a funkcija ISNA pronalazi samo grešku kada nedostaje tražena vrednost. Njihova sintaksa:

ISERROR (<formula>)

ISERR (<formula>)

ISNA (<formula>)

Argument funkcija može da bude formula, funkcija ili adresa ćelije gde se formula nalazi.

Ako se greška već pojavila, pomoću funkcije ERROR.TYPE možemo da odredimo redni broj greške. Sintaksa ove funkcije je:

ERROR.TYPE (<formula>)

Funkcija IFERROR koristi se za „presretanje“ grešaka. Ona kao argument ima formulu u kojoj može da nastane greška, kao i ishodište ukoliko nastane greška. Sintaksa funkcije je:

IFERROR (<formula>,<ishodište>)

Argument funkcije može da bude formula, funkcija ili adresa ćelije gde se formula nalazi. Ishodište takođe može da bude formula, funkcija, adresa ili neka vrednost koju funkcija vraća u slučaju da dođe do greške. Pokažimo kako ova funkcija radi na primeru. Ako unesemo formulu:

=IFERROR(A1/0,“Greška, deljenje sa nulom“)

u ćeliji će se pojaviti vrednost „Greška, deljenje sa nulom“, jer formula koju smo naveli kao argument sadrži grešku.