Ispitivanje sadržaja ćelije

Postoji nekoliko funkcija u Excel-u koje doslovce služe za „pronalaženje ćelije u vremenu i prostoru“. One mogu da se iskoriste da se prepoznaju red i kolona u kojoj se ćelija nalazi, prebroje redovi ili kolone, odredi tip vrednosti koju ćelija sadrži… Same po sebi, ove funkcije se retko koriste. U kombinaciji sa drugim funkcijama, pri uslovnom formatiranju, a posebno kada vršimo proveru unesenih vrednosti mogu da budu nezamenjive.

Hajde da najpre vidimo gde se nalazimo! Za određivanje reda i kolone u kojoj se ćelija nalazi koriste se funkcije ROW i COLUMN. Njihova sintaksa je:

ROW (<adresa ćelije>)

COLUMN (<adresa ćelije>)

Na primer, ako označimo ćeliju A2 i napišemo formulu:

=ROW(A2)

rezultat će biti 2, jer se ćelija A2 nalazi u drugom redu. Ako napišemo formulu:

=COLUMN(A2)

rezultat će biti 1, jer se ćelija A1 nalazi u prvoj koloni.

Ukoliko želimo da prebrojimo koliko redova ima u određenom opsegu iskoristićemo funkciju ROWS, a ukoliko želimo da prebrojimo broj kolona iskoristićemo funkciju COLUMNS. Sintaksa ovih funkcija je:

ROWS (<opseg>)

COLUMNS (<opseg>)

Ako, na primer, primenimo formulu:

=ROWS(A1:B5)

dobili bi smo rezultat 5, jer ovaj opseg sadrži 5 redova. Da smo primenili formulu za brojanje kolona dobili bi smo rezultat 2, jer zadati opseg sadrži dve kolone.

Za ispitivanje tipa podataka u ćeliji koristi se nekoliko funkcija. Sve one imaju istu sintaksu, a koriste se za ispitivanje: da li ćelija sadrži broj (ISNUMBER), da li sadrži tekst (ISTEXT), da li ne sadrži tekst (ISNONTEXT), da li sadrži logičku vrednost (ISLOGICAL), da li je referenca (ISREF), da li sadrži paran broj (ISEVEN), da li sadrži neparan broj (ISODD), da li je u pitanju ćelija bez vrednosti (ISBLANK) itd. Sintaksa ovih funkcija je:

ISNUMBER (<argument>)

ISTEXT (<argument>)

ISNONTEXT (<argument>)

ISLOGICAL (<argument>)

ISREF (<argument>)

ISEVEN (<argument>)

ISODD (<argument>)

ISBLANK (<argument>)

00053-1