Ispitivanje uslova

Ispitivanje uslova vrši se kako bi smo, u zavisnosti od njegove ispunjenosti, dobili različite rezultate. To mogu biti neke konkretne vrednosti ali najčešće, u zavisnosti od ispunjenosti uslova, zadajemo drugačije formule za izračunavanje. Moguće je kreirati višestruke uslove (višestruko grananje) ili kao uslov zadati indeks koji određuje koji će se izraz izračunavati. U tekstu koji sledi detaljno će biti opisane logičke funkcije za ispitivanje uslova.

Najčešće korišćena funkcija za ispitivanje uslova je IF. Ona za argumente ima uslov, ishodište ako je uslov ispunjen i ishodište ako uslov nije ispunjen. Njena sintaksa je:

IF (<uslov>,<ishodište1>,<ishodište2>)00051-2

Uslov predstavlja neki logički uslov, a ishodište može da bude vrednost, ime, adresa ćelije, formula… Na primer, ako želimo da proverimo da li je 2>1, i ako jeste da vrednost ćelije postane „DA“, a ako nije da postane „NE“, napisaćemo sledeću formulu:

=IF(2>1,“DA“,“NE“)

Rezultat će biti ćelija u kojoj je prikazana vrednost „DA“.

Kao ishodište možemo da iskoristimo neku drugu formulu, pa čak i samu funkciju IF. Napišimo formulu koja poredi vrednosti dve ćelije, pa ako je prva veća od druge vrednost postaje „PRVA JE VEĆA“, ako je prva jednaka drugoj postaje „JEDNAKE SU“, a ako je prva ćelija manja vrednost postaje „PRVA JE MANJA“.

=IF(A1>A2,“PRVA JE VEĆA“,IF(A1=A2,“JEDNAKE SU“,“PRVA JE MANJA“))

Prilikom unosa formule Excel automatski boji zagrade u različite boje, kako bi smo lakše imali uvid gde počinje a gde se završava određena funkcija. Najčešća greška koja se dešava prilikom unosa ovakvih formula je izostavljanje zagrade, pa obratite pažnju na to.

Pored funkcije IF, za poređenje uslova koriste se i funkcije AND, OR, XOR i NOT. One porede jedan ili više uslova. Funkcija AND, ako su ispunjeni svi uslovi, vraća vrednost TRUE; u suprotnom vraća vrednost FALSE. Funkcija OR ima istu sintaksu, ali da bi vratila tačnu vrednost zahteva da bude ispunjen bar jedan od uslova. Funkcija XOR je „ekskluzivni OR“ i vraća vrednost TRUE samo kada je tačan jedan od uslova, a ne i oba. Funkcija NOT se koristi za „negaciju“ nekog uslova. Odnosno, ukoliko je uslov ispunjen vraća vrednost FALSE, a ako nije vraća vrednost TRUE. Sintakse ovih funkcija su:

AND (<uslov1>,<uslov2>,…,<uslovn>)

OR (<uslov1>,<uslov2>,…,<uslovn>)

XOR (<uslov1>,<uslov2>,…,<uslovn>)

NOT (<uslov>)

Poslednja funkcija koju, ovom prilikom, navodimo je funkcija CHOOSE. Ona se koristi za višestruko grananje, odnosno za izbor jednog od više ishodišta u zavisnosti od vrednosti indeksa. Indeks je ceo broj koji označava redni broj ishodišta. Sintaksa:

CHOOSE (<indeks>,<ishodište1><ishodište2>,…,<ishodišten>)

Na primer, ako u zavisnosti od vrednosti ćelije A1 želimo da dobijemo naziv nekog broja, napisaćemo formulu:

=CHOOSE(A1,“JEDAN“,“DVA“,“TRI“)

U slučaju da A1 ima vrednost 1, 2 ili 3 u ćeliji će biti prikazan naziv tog broja. Pri radu sa ovom funkcijom važno je samo da se izvrši provera unosa vrednosti u ćeliju, odnosno da se omogući samo unos onih indeksa za koje funkcija može da vrati ishodišnu vrednost. U suprotnom, doći će do greške.

00051-1