Linija trenda

Od grafikona se često očekuje da prikažu sadašnje stanje i projekciju budućih događaja. Niko pouzdano ne zna šta će se dogoditi u budućnosti, ali aproksimacijom podataka iz prošlosti moguće je utvrditi trendove. Trend, po definiciji, predstavlja opšti pravac razvoja ili promene. Excel utvrđuje trendove i prikazuje ih pomoću linije trenda korišćenjem različitih matematičkih funkcija. U ovom tekstu biće reč o tome kako prikazati liniju trenda, i to onu liniju trenda koja na najbolji način opisuje podatke.

Da bi smo dodali liniju trenda, najpre treba da napravimo grafikon zasnovan na željenoj seriji podataka. Nakon toga, liniju trenda možemo da dodamo na nekoliko načina. Najpre, to je moguće učiniti sa Design trake alata, izborom opcije Add Chart Element, pa Trendline, i onda izborom vrste linije trenda. Drugi, čini mi se lakši, način je da na već gotovom grafikonu kliknete desnim tasterom miša iznad serije podataka i u kontekstnom meniju, koji se pojavio na ekranu, odaberete opciju Add Trendline. Sa desne strane grafikona pojaviće se meni pod naslovom Format Trendline u kome se nalaze brojne opcije za formatiranje linije trenda.

Excel računa trend na osnovu nekoliko matematičkih funkcija. Sledi opis tih funkcija, kao i za koji tip podataka je najbolje primeniti neku od njih:

Exponential – aproksimaciju eksponencijalnom funkcijom vršimo kada serija podataka raste ili opada sa sve većim ubrzanjem kod svakog narednog podatka.

Linear – linearnu aproksimaciju je najbolje primeniti kada imamo seriju podataka koji se ponašaju na linearan način: linearno opadaju ili linearno rastu. Opšti oblik jednačine kojom se vrši aproksimacija je y=ax+b.

Logarhytmic – logaritamsku aproksimaciju koristimo kada imamo seriju podataka koja najpre beleži brz rast, a zatim raste sve sporije i sporije.

Polynomial – ovu aproksimaciju koristimo kada imamo seriju sa podacima koji fluktuiraju. Klikom na Order možemo da promenimo red jednačine, čime se menja opšti oblik fukcije. Na primer, opšti oblik jednačine za aproksimaciju drugog reda je y=ax²+bx+c, dok je za aproksimaciju trećeg reda y=ax³+bx²+cx+d itd. Takođe, i ovde je moguće pomoću opcije Set Intercept uticati na vrednost poslednjeg člana jednačine.

Power– aproksimaciju kvadratnom funkcijom vršimo kada imamo podatke u seriji koji rastu pravilnim ritmom.

Moving Average – metodom pokretnog proseka aproksimiramo one podatke koji imaju tendenciju grupisanja izraženiju nego tendenciju trenda. Klikom na Period možemo da odaberemo koliko prvih podataka u seriji uzimamo u obzir za računanje proseka, na osnovu koga se kasnije vrši aproksimacija.

Ako smo radoznali, klikom na izborno polje pri dnu menija Display Equation on chart možemo da vidimo kojom funkcijom je izvršena aproksimacija podataka. Takođe, klikom na opciju Display R-squared value on the chart možemo da prikažemo koeficijent regresije. Što je vrednost R² bliža jedinici, to je veća verovatnoća da se ostvari trend prikazan na grafikonu. Ovo možemo da iskoristimo kao ocenu valjanosti linije trenda. Odnosno, ako nam se iskazana vrednost ne dopadne možemo da probamo da aproksimiramo podatke nekom drugom funkcijom.

Unosom vrednosti Forecast, vršimo predviđanje trenda za buduća (Forward) kretanja i prošla (Backward) kretanja, čime se vrši pomeranje serija u grafikonu i prikazuje pravac trenda u prošlom ili, mnogo češće, budućem periodu. Na kraju, klikom na Trendline Name možemo da odaberemo automatski naziv za liniju trenda, ili taj naziv možemo sami da odredimo.