Statističke funkcije

Iako Excel ima manje mogućnosti nego specijalizovani softveri za statističku obradu podataka kao što je SPSS, on poseduje mnoštvo statističkih funkcija što ga čini moćnim alatom. Njih možete da iskoristite za analizu poslovnih izveštaja, a imaju primenu i u svim drugim oblastima gde se statistika koristi kao alat za analizu podataka.

Funkcija AVERAGE se koristi za računanje aritmetičke sredine zadatog niza brojeva. Njena sintaksa je:

AVERAGE (<argument₁>,<argument₂>,…,<argument_n>)

Svaki od argumenata može da bude adresa ćelije, opseg ćelije, ime ili kolona. Na primer, ukoliko unesemo formulu:

=AVERAGE(10,20,30)

dobićemo rezultat prosečnu vrednost za zadate argumente, a to je broj 20.

Postoji i varijacija ove funkcije koja se zove AVERAGEA, a koja računa aritmetičku sredinu i elemenata koji nisu brojne vrednosti, s tim što kada naiđe na tekst dodeli mu vrednost 0.

Za izračunavanje geometrijske sredine koristi se funkcija GEOMEAN, koja ima istu sintaksu kao funkcija AVERAGE:

GEOMEAN (<argument₁>,<argument₂>,…,<argument_n>)

Kada analiziramo statističke skupove, korisno je da odredimo njihov modus i medijanu. Modus (MODE) predstavlja centralnu tendenciju, odnosno broj koji se najčešće ponavlja u skupu zadatih brojeva. Medijana (MEDIAN) predstavlja vrednost koja statistički deli skup na dva jednaka dela. I modus i medijana imaju sličnu sintakse kao funkcija AVERAGE, a to su:

MODE (<argument₁>,<argument₂>,…,<argument_n>)

MEDIAN (<argument₁>,<argument₂>,…,<argument_n>)

Na primer, za skup brojeva 10,10,20,30,50 modus i medijanu računamo pomoću sledećih formula.

=MODE(10,10,20,30,50)

=MEDIAN(10,10,20,30,50)

Modus u ovom slučaju iznosi 10, a medijana 20.

Koliko je standardno odstupanje članova skupa od njegove prosečne vrednosti može se iskazati pomoću standardne devijacije (STDEV), odnosno varijanse (VARIANCE) koja predstavlja standardnu devijaciju na kvadrat. Sintaksa ovih funkcija je:

STDEV (<argument₁>,<argument₂>,…,<argument_n>)

VARIANCE (<argument₁>,<argument₂>,…,<argument_n>)

U praksi, kada se računaju standardna devijacija ili varijansa, obično se koriste funkcije STDEV.S ili STDEV.P, odnosno VAR.S ili VAR.P. Slova „S“ ili „P“ na kraju naziva funkcije se odnose na uzorak ili populaciju, što utiče na algoritam izračunavanja vrednosti koje funkcije vraćaju.

Još jedna često korišćena funkcija je koeficijent korelacije (CORREL). Ova funkcija se upotrebljava za poređenje dva skupa brojeva, kako bi smo utvrdili koliko su oni slični. Rezultat je vrednost između 0 i 1. Što je vrednost bliža jedinici to su skupovi sličniji. Sintaksa ove funkcije je:

CORREL (<niz₁>,<niz₂>)

A ako hoćemo npr. da uporedimo skupove 10,20,30 (A1:A3) i 10,20,20 (B1:B3), napisaćemo formulu:

=CORREL (A1:A3,B1:B3)

i dobijamo rezultat 0,87.

Do sada prikazane funkcije predstavljaju „vrh ledenog brega“. U nekom od narednih tekstova biće predstavljene još neke, kao i grafikoni koji se mogu iskoristiti za analizu statističkih skupova.