U prethodnom tekstu smo govorili o procedurama, a sada ćemo da spomenemo i funkcije. Funkcijama nazivamo potprograme koji izračunavaju i vraćaju određene vrednosti. Možemo ih pozivati iz drugih procedura a moguće je i kreirati sopstvene funkcije koje ćemo kasnije da koristimo u radnim listovima. Ovo je korisno kada Excel ne poseduje specifične funkcije koje su vam potrebne za obavljanje svakodnevnog posla.
Kada kreirate makro u Excel-u on automatski definiše novu proceduru, što je ustvari potprogram koji se pokreće nakon zadate akcije. Procedure možete kreirati i samostalno, mogu se pozivati iz drugih procedura ili pokretati na malopre opisani način. U ovom tekstu će biti pokazano kako se piše jednostavan kod, a kako se zatim povezuje sa objektima pomoću kojih se vrši njegovo pokretanje.
Promenljive su imenovani delovi memorije koji imaju zadatak da čuvaju vrednosti različitih tipova podataka, kao što su: brojevi, tekst, logičke vrednosti, datum/vreme… Iako to nije neophodno, radi boljeg iskorišćenja memorije, potrebno ih deklarisati na početku programa i dodeliti im tip podataka. Promenljive koje će, tokom izvršavanja programa, imati fiksne vrednosti nazivaju se konstante.
VBA (Visual Basic for Applications) je programski jezik koji se nalazi „ispod haube“ MS Office aplikacija. Samim tim, on je deo Excel-a i omogućava korisnicima da kreiraju nove funkcije, uvedu dodatne funkcionalnosti i izvrše automatizaciju rada sa svojim tabelama. Ovo je prvi od tekstova u kojima ću pokušati da vas naučim osnovama VBA programiranja. Pre nego što se odlučite da programirate naučite dobro Excel i pokušajte da saznate da li to što želite da dobijete već postoji!