Adresu ćelije u Excel-u formiramo tako što kombinujemo oznaku kolone i broj reda. Tako, na primer, adresa A1 označava da se radi o ćeliji koja se nalazi u prvom redu kolone A. Međutim, adresu možemo da dodelimo i na drugačiji način: upotrebom oznake broja reda i broja kolone. Tako bi ćelija A1, u ovoj alternativnoj notaciji, imala adresu R1C1. Kako promeniti način dodeljivanja adrese i može li to da bude od praktične koristi?
U jednom od prethodnih „recepata“ bilo je reč o tome kako se koristi Excel funkcija GROUPBY. Tom prilikom ste mogli da saznate kako da je iskoristite u nekom od standardnih scenarija njene primene, a sada ćete naučiti kako da je koristite na malo napredniji način. Za početak, kako možete da izvršite grupisanje prema dve i više dimenzija, a zatim kako da prikažete procente, odredite dubinu kalkulacije itd.
Stara reč angro, koja se ponekad koristi u srpskom jeziku, potiče od francuskog pojma „en gros“ što označava „na veliko“, „veleprodaju“… Ona mi je poslužila kao inspiracija za naslov, a u tekstu želim da vam pokažem napredne mogućnosti upotrebe funkcije SUM. Hajde da vidimo na koje sve to neuobičajene načine možemo da joj zadajemo argumente i sumiramo podatke.
Jako rogobatan naslov, zar ne? Kada vršite višeuslovnu agregaciju podataka pomoću funkcija kao što su SUMIFS, AVERAGEIFS, COUNTIFS itd. može da se dogodi da postoji više vrednosti iz jedne kolone koje želite da uzmete u obzir. Ovo se postiže tako što što te vrednosti navedete u vitičastim zagradama, a zatim sumirate sve rezultate. Evo kratkog uputstva kako da iskoristite više vrednosti za jedan kriterijum.
Agregacija (združivanje) podataka je ono što implicitno radimo svaki put kada prevučemo neku izveštajnu dimenziju u polje Values. Ipak, kada kreiramo složenije izveštaje, korisno je da funkcije za agregaciju (sume, proseke, prebrojavanja) iskoristimo kako bi smo na osnovu njih napravili mere. Jedanput osmišljene mere mogu da se upotrebe kao gradivni element za pravljenje kompleksnih DAX izraza.