Adresu ćelije u Excel-u formiramo tako što kombinujemo oznaku kolone i broj reda. Tako, na primer, adresa A1 označava da se radi o ćeliji koja se nalazi u prvom redu kolone A. Međutim, adresu možemo da dodelimo i na drugačiji način: upotrebom oznake broja reda i broja kolone. Tako bi ćelija A1, u ovoj alternativnoj notaciji, imala adresu R1C1. Kako promeniti način dodeljivanja adrese i može li to da bude od praktične koristi?
Opšte je poznato da funkcija VLOOKUP ne ume da vraća rezultate koji se nalaze „levo“ od zadatog opsega i ovaj problem rešava XLOOKUP, koji dodatno omogućava da se pretražuje opseg od početka ili od kraja. Međutim, šta kada ove funkcije treba da vrate više rezultata? Da biste ovo omogućili ranije je bilo potrebno da koristite formule za rad sa nizovima, a danas se ovo postiže na puno lakši način…
Kada kreiramo column chart radi vizualizacije podataka kolone su često različite visine. Gde je ostvarena najbolja prodaja procenjujemo vizuelno ili pak dodajemo oznake vrednosti serija (data labels), ta zaključak donosimo na osnovu odgovarajućih brojeva. Excel još uvek ne poseduje opciju za uslovno formatiranje grafikona, ali postoji trik koji možete da primenite kako biste automatski odredili najvišu vrednost u seriji.
Automatsko snimanje Excel dokumenata postoji već jako dugo. Ako odete u Excel opcije, u odeljku Save, videćete opciju Save Autorecover Information Every… i tu naveden broj minuta nakon koga se automatski vrši snimanje. Međutim, ovo služi ako vam se ugasi računar ili iz nekog drugog razloga dođe do prekida rada. Pojavom OneDrive repozitorijuma i čuvanjem dokumenata na njemu dobili smo novi, bolji Autosave…
Iako Excel suštinski prepoznaje samo dva tipa podataka: brojeve i tekst, ponekad ćete raditi sa Boolean vrednostima, odnosno izrazima TRUE i FALSE. Postoji jedan jednostavan trik kako da ove vrednosti pretvorite respektivno u jedinice i nule kako biste mogli lakše da ih sabirate, a kako se ovo radi saznaćete u kratkom „receptu“ koji sledi…