Postoji nekoliko funkcija u Excel-u koje doslovce služe za pronalaženje ćelije u vremenu i prostoru. One mogu da se iskoriste da se prepoznaju red i kolona u kojoj se ćelija nalazi, prebroje redovi ili kolone, odredi tip vrednosti koju ćelija sadrži… Same po sebi, ove funkcije se retko koriste. U kombinaciji sa drugim funkcijama, pri uslovnom formatiranju, a posebno kada vršimo proveru unesenih vrednosti mogu da budu nezamenjive.
U svakoj kompaniji postoje određeni podaci koji bi trebali da se čuvaju kao tajna. Takođe, ponekad ne želimo da svako ima mogućnost izmene dokumenta, posebno kada se radi o korporativnim izveštajima koji bi trebalo da imaju jedinstvenu formu. Pošto je Excel alat koji se često koristi za proračune ili kao alat za interpretaciju poslovnih izveštaja, važno je znati kako zaštititi pojedine elemente radnog lista, strukturu radne sveske i radnu svesku u celini.
Stilovi u Excel-u su koristan način da predefinišemo određene osobine formatiranja sadržaja ćelije i damo im ime, kako bi smo kasnije mogli da ih lakše koristimo za formatiranje sličnih tabela. Na primer, stil sa nazivom „Zaglavlje“ možemo da iskoristimo za formatiranje zaglavlja svih tabela koje napravimo. Jedanput sačuvan stil može se primeniti više puta, a naknadnom izmenom stila automatski se menjaju i osobine formatiranja svih ćelija u kojima je stil primenjen.
Iako svaka ćelija ima svoju adresu, pa samim tim znamo kako da dođemo do podataka u njoj, ponekad bi bilo dobro da možemo da pristupimo ćeliji pomoću pojma koji bliže određuje njen sadržaj. Sa tom svrhom, Excel poseduje mogućnost imenovanja ćelije ili grupe ćelija. Ovako kreirana imena mogu da se iskoriste kao operandi u formulama, argumenti funkcija ili da nam omoguće lakše selektovanje ćelije ili grupe ćelija.
Svaka ćelija u tabeli ima adresu koja se sastoji od oznake reda i kolone u čijem preseku se ona nalazi. Ipak, ponekad je potrebno da naznačimo i kom radnom listu, odnosno radnoj svesci (dokumentu), ona pripada kako bi smo mogli da je upotrebimo kao operand u nekoj formuli. U nastavku će biti reč o zadavanju adrese ćelije koja je jedinstveno određuje, ma gde se ona nalazila.