Prelomna tačka rentabilnosti

Prelomna tačka rentabilnosti (Break-Even point of profitability) je metoda za računanje isplativosti nekog posla. Prihode računamo kao proizvod količine i cene koštanja, a troškovi su zbir fiksnih troškova i umnoška varijabilnih troškova po jedinici proizvoda sa količinom. Stoga, prelomnu tačku rentabilnosti računamo kao količnik fiksnih troškova i razlike cene koštanja i varijabilnih troškova po jednici proizvoda. Sledi prikaz praktične primene ove metode.

Kako pomešati babe i žabe?

Izraz “mešati babe i žabe” koristimo za opisivanje pokušaja da se povežu neke sasvim nespojive stvari. U Excel-u se ovo često odnosi na pravljenje čudnih konglomerata Pivot i tradicionalih tabela. Ovo nikada ne preporučujem, ali ima situacija kada su takvi izveštaji ipak neophodni. Upotrebićemo dovitljivost, uz pomoć funkcija GETPIVOTDATA i OFFSET spojićemo “babe i žabe”. Prilikom pisanja ovog “recepta” nije stradala nijedna baba ni žaba!

Najvažniji finansijski izveštaji

“No romance without finance” su stihovi jednog od hitova ’90-tih koji ukazuju na važnu životnu istinu: koji god posao da radite pre ili kasnije ćete pregledati finansijske izveštaje. Ovo je neminovnost, jer uvidom u strukturu izvora, sredstava, prihode, troškove i druge finansijske pokazatelje možete da saznate svoju poziciju “u vremenu i prostoru”, odnosno da li svoj posao radite dobro ili ne i gde postoji prostor za poboljšanje.

Excel izveštajne table

Kakve izveštaje direktori vole? One koji mogu da stanu na jednu stranu! A da budu pravovremeni, jasni, lepi i iznad svega tačni – to se podrazumeva! Izveštajne table se obično sastoje od tabela, grafikona ili kombinacije ovih elemenata izveštavanja u sprezi sa nekoliko bitnih filtera. Excel omogućava da na jednostavan način kreiramo lepe i funkcionalne izveštaje table. Na taj način on može da zameni ili bar da odloži kupovinu skupih specijalizovanih softvera.

ABC analiza

ABC analiza je metod koji se koristi za analizu i upravljanje zalihama. On ima za cilj da, u zavisnosti od udela u ukupnoj vrednosti zaliha, podeli artikle u grupe A, B ili C. One čine oko 70%, oko 25% i oko 5% ukupne vrednosti, respektivno. Pošto artikli iz grupe A čine najveći udeo u ukupnoj vrednosti oni zahtevaju češću i rigorozniju kontrolu. Artikli iz grupe B zahtevaju nešto manju, dok artikli iz grupe C zahtevaju najmanju kontrolu.